Биологија
КРИТЕРИЈУМИ ВРЕДНОВАЊА ИЗ НАСТАВНОГ ПРЕДМЕТА БИОЛОГИЈА
Из предмета биологија, ученик се оцењује бројчано, а у складу са законом и прописима донетим на основу њега. Врста, ниво и обим знања и ангажовање ученика оцењују се тако да оцену:
Одличан (5) добија ученик који:
• је у потпуности савладао градиво,
• је сигуран и самосталан, брзо и логично закључује,
• успешно повезује садржаје, уочава корелације с другим предметима,
• зна применити знање у решавању проблемских задатака,
• брзо, тачно, опширно, логички и аргументовано одговара на постављена питања,
• самостално или у групи ради и презентира пројектне задатке,
• је одговоран према раду, наставницима, ученицима, и животном окружењу.
Врло добар (4) добија ученик који:
• има висок ниво и обим знања и степен разумевања програмских садржаја,
• спорије, али тачно, логично и углавном аргументирано одговара на постављена питања, уз евентуално постављање подпитања,
• поседује и успешно примењује стечена знања из биологије (уз мању помоћ наставника и висок степен ангажовања ученика),
• доноси закључке на већ наученим примерима,
• се повремено укључује тимски рад при изради пројектних задатака,
• је одговоран према раду, наставницима, ученицима, и животном окружењу.
Добар (3) добија ученик који:
• има просечан ниво и обим знања и степен разумевања програмских садржаја,
• полагано и углавном тачно одговара на постављена питања, уз помоћ наставника,
• углавном разуме наставне садржаје и деломично примењује стечена знања,
• изводи закључке уз помоћ наставника,
• је понекад и неспреман може изказати знање, способности и вештине из биологије,
• је одговоран према наставницима, ученицима, и животном окружењу.
Довољан (2) добија ученик који:
• има задовољавајући ниво и обим знања (не разуме у потпуности наставне садржаје и отежано примењује стечена знања),
• деломично и површно одговара на постављена питања уз помоћ наставника,
• уз знатну помоћ наставника на једноставан начин набраја и описује природне и биолошке процесе,
• код доношења закључака наилази на веће проблеме и несамостално доноси закључке.
Недовољан (1) добија ученик који:
• није достигао задовољавајући ниво и обим знања и разумевања програмских садржаја,
• не одговара на постављена питања и није усвојио кључне појмове,
• не разуме наставне садржаје и не примењује знање из биологије и у свакодневном животу,
• уз велику помоћ наставника непотпуно и несувисло описује биолошке појаве и процесе,
• не показује вољу за стицање биолошког знања,
• погрешно уочава биолошке процесе те доноси нелогичне закључке без разумевања.
Врста, ниво ,обим знања и ангажовање ученика се повезују са критеријумима оцењивања који су базирани према исходима постигнућа ученика
ИСХОДИ ПО ТЕМАМА од 5. до 8. разреда
(на крају теме ученик би требало да ...)
ТЕМА: ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА
Разуме појам живог и истражује особине живих бића по познатој процедури и води рачуна о безбедности током рада; користи доступну ИКТ и другу опрему у истраживању, обради података и приказу резултата;
Групише организме према особинама које указују на заједничко порекло живота на Земљи;одређује положај непознате врсте на „дрвету живота“, на основу познавања општих карактеристика једноћелијских и вишећелијских организама;користи ИКТ и другу опрему у истраживању, обради података и приказу резултата;табеларно и графички представи прикупљене податке и изведе одговарајуће закључке;
ТЕМА: ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА
Идентификује основне прилагођености спољашње грађе живих бића на услове животне средине, укључујући и основне односе исхране и распрострањење;једноставним цртежом прикаже биолошке објекте које посматра и истражује и означи кључне детаље; користи доступну ИКТ и другу опрему у истраживању, обради података и приказу резултата;
Упоређује грађу животиња, биљака и бактерија на нивоу ћелије и нивоу организма;
повезује грађу и животне процесе на нивоу ћелије и нивоу организма;одређује положај органа човека и њихову улогу;цртежом или моделом приказује основне елементе грађе ћелије једноћелијских и вишећелијских организама;користи лабораторијски прибор и школски микроскоп за израду и посматрање готових и самостално израђених препарата;хумано поступа према организмима које истражује;користи ИКТ и другу опрему у истраживању, обради података и приказу резултата;табеларно и графички представи прикупљене податке и изведе одговарајуће закључке;разматра, у групи, шта и како учи и где та знања може да примени.
ТЕМА: НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА
Прикупља податке о варијабилности организама унутар једне врсте, табеларно и графички их представља и изводи једноставне закључке; разликује наследне особине и особине које су резултат деловања средине, на моделима из свакодневног живота;поставља једноставне претпоставке, огледом испитује утицај срединских фактора на ненаследне особине живих бића и критички сагледава резултате;користи доступну ИКТ и другу опрему у истраживању, обради података и приказу резултата;
Истражује утицај средине на испољавање особина, поштујући принципе научног метода;идентификује примере природне и вештачке селекције у окружењу и у задатом тексту/илустрацији;повезује еволутивне промене са наследном варијабилношћу и природном селекцијом;хумано поступа према организмима које истражује;користи ИКТ и другу опрему у истраживању, обради података и приказу резултата;табеларно и графички представи прикупљене податке и изведе одговарајуће закључке;
ТЕМА: ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ
Доводи у везу промене у спољашњој средини (укључујући утицај човека) са губитком разноврсности живих бића на Земљи; прави разлику између одговорног и неодговорног односа према живим бићима у непосредном окружењу;предлаже акције бриге о биљкама и животињама у непосредном окружењу, учествује у њима, сарађује са осталим учесницима и решава конфликте на ненасилан начин; илуструје примерима
деловање људи на животну средину и схвата последице таквих дејстава; користи доступну ИКТ и другу опрему у истраживању, обради података и приказу резултата;
Прави разлику између животне средине, станишта, популације, екосистема и еколошке нише;разматра односе међу члановима једне популације, односе између различитих популација, као и односе имеђу различитих популација на конкретним примерима;
илуструје примерима међусобни утицај живих бића и узајамни однос са животном средином;повезује узроке нарушавања животне средине са последицама по њу и људско здравље и делује личним примером у циљу заштите животне средине;хумано поступа према организмима које истражује;користи ИКТ и другу опрему у истраживању, обради података и приказу резултата;табеларно и графички представи прикупљене податке и изведе одговарајуће закључке;разматра, у групи, шта и како учи и где та знања може да примени.
ТЕМА: ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ
Идентификује елементе здравог начина живота и у односу на њих уме да процени сопствене животне навике и избегава ризична понашања; користи доступну ИКТ и другу опрему у истраживању, обради података и приказу резултата;
Прикупи податке о радовима научника који су допринели изучавању људског здравља и изнесе свој став о значају њиховог истраживања;одржава личну хигијену и хигијену животног простора у циљу спречавања инфекција;доведи у везу измењено понашање људи са коришћењем психоактивних супстанци;збрине површинске озледе коже, укаже прву помоћ у случају убода инсеката, сунчанице и топлотног удара и затражи лекарску помоћ кад процени да је потребна;користи ИКТ и другу опрему у истраживању, обради података и приказу резултата;табеларно и графички представи прикупљене податке и изведе одговарајуће закључке;
ШТА СЕ И КАКО ОЦЕЊУЈЕ
Иницијални тест-спроводи се на почетку школске године(прва недеља) и обухвата задатке задате на три нивоа: основни (идеално урађено 80%), средњи (идеално урађено 50%) и напредни (идеално урађен 20%) на нивоу одељења. На основу иницијалног тестирања наставник добија информацију са каквим предзнањем ученици крећу у нови разред и које области и питања треба обновити. Исту информацију даје сваком ученику посебно. Обнављање се врши на редовним часовима, часовима допунске наставе и код куће. Резултат иницијалног процењивања не оцењује се и служи за планирање рада наставника и даље праћење напредовања ученика.
Која знања и вештине имају ученици на појединим нивоима постигнућа
На основном нивоу -ученик препознаје, именује и објашњава основна чињеничка знања о типичним, добро познатим биолошким феноменима и једноставним процесима. Познаје основну, за општу културу важну, биолошку терминологију. Изводи једноставна закључивања и уопштавања (на основу понуђених јасних одговора и/или једноставног визуелног оквира), решава једноставне биолошке проблеме и проблем-ситуације са јасним захтевом, малим бројем корака у закључивању и очигледним узрочно-последичним везама. У практичном раду уме да изведе једноставна истраживања са јасно дефинисаном процедуром. Има функционална знања која су важна за решавање свакодневних животних ситуација.
На средњем нивоу-ученик има сва знања и вештине са првог нивоа, а поред тога има и низ нових компетенција. Познаје репрезентативне феномене и процесе у биологији. Познаје и активно користи основну стручну терминологију. Способан је да уопштава и повезује градиво када су односи јасно видљиви и по узору на познате моделе закључивања. Разуме једноставна објашњења и активно их користи. Врши једноставна предвиђања за типичне ситуације. Решава једноставне биолошке проблеме и проблем-ситуације (са неколико захтева, 2-3 корака у закључивању и једноставним узрочно-последичним везама). У практичном раду уме да реализује прихватљиву процедуру прикупљања, бележења и интерпретирања података, уз асистенцију и чврсто вођење. Може, уз помоћ наставника, да постави једноставну хипотезу и осмисли једноставан експеримент за њену проверу. Разуме значај проверавања у науци.
На напредном нивоу -ученик има све компетенције са претходна два нивоа, а поред тога има и низ посебних знања и вештина. Познаје мање типичне феномене и процесе у биологији. Познаје и активно користи биолошку стручну терминологију. Способан је да уопштава, повезује и интерпретира градиво. Активно примењује и самостално смишља сложенија објашњења (која захтевају увиђање мање очигледних веза између појава, повезивање више фактора и познавање специфичних механизама). Решава биолошке проблеме и проблем-ситуације са више захтева, више корака у закључивању и са сложенијим сплетом узрочно-последичних веза. Врши сложенија предвиђања (на основу вероватноће) и уме да провери њихову тачност. У практичном раду уме да изведе истраживање које је сложено/квантитативно, са вишеструком каузалношћу и исходима. Способан је да систематично прикупља, излаже и уопштава резултате истраживања и разуме зашто је систематичност важна. Способан је за аналитичко и синтетичко мишљење, уме да верификује хипотезу, познаје основе алгоритамског и процесног размишљања и разуме значај проверљивости и критичности знања. Способан је да успешно настави даље академско школовање.
Усмена провера постигнућа ученика - обавља се у току оба полугодишта. Најмање по две оцене треба да буду на основу усмене провере постигнућа ученика.
Начини оцењивања: Дискусија на часу, мапе појмова, проблемски задаци, есеји...
Писмена провера постигнућа ученика - обавља се у току оба полугодишта.
Начини оцењивања: Објективни тестови са допуњавањем кратких одговора, задаци са означавањем, задаци вишеструког избора, спаривање појмова...
Бодовање теста или петнаестоминутне контролне вежбе.Постигнуће у тесту или петнаестоминутној контролној вежби се изражава у процентима.За тест или петнаестоминутну контролну вежбу даје се оцена пропорционално процентима. Оцена са теста се уноси у дневник у року од осам дана и мора бити евидентирана у распореду контролних и писмених задатака у дневнику и најављена унапред ученицима. Након три петнаестоминутне вежбе, узима се средњавредност, и уколико је ученик задовољан својим постигнућем, оцена се уписује у дневник. Петнаестоминутна контролна вежба се не најављује!
Постигнуће изражено у % Оцена
86 - 100 Одличан (5)
71 - 85 Врло добар (4)
56 - 70 Добар (3)
41 - 55 Довољан (2)
0 - 40 Недовољан (1)
Пројекат - групни облик рада на одређену тему, а има за циљ: самостално прикупљање и критички одабир информација; решавање проблема; доношење одлука; планирање и поштовање рокова; самостално учење; рад у групи; сарадња; критички однос према властитом и туђем раду. Наставник јасно дефинише и упознаје ученике са елементима за вредновање пројекта, групног рада и индивидуалног рада у оквиру групе.
Начини оцењивања: Експерименти, истраживачки пројекти
Активност и резултати рада ученика - су различите активности којима се показује примена знања ученика, самосталност, показане вештине у коришћењу материјала, алата, инструмената и др. у извођењу задатка, као и примена мера заштите и безбедности према себи, другима и околини, а које су у складу са програмом биологије.
Ученик се оцењује на основу:
- излагања и представљања (изложба радова, резултати истраживања, модели, цртежи, графикони, табеле, постери...)
- учешће у дебати и дискусији
- учешће на општинском, окружном или републичком такмичењу (пласман на општинско, прва три места на општинском и окружном такмичењу и пласман на републичко даје се оцена одличан - 5)
- учешће у различитим облицима групног рада
- збирка одабраних ученикових продуката рада - портфолија, у складу са програмом биологије...
Рад на часу - подразумева ученикову пажњу, праћење (слушање наставника или ученика док излажу), једном речју активно учествовање у наставном процесу. За активност на часу ученик може добити плус који се касније сабира са плусевима за домаћи задатак. Овде се могу добити и минусеви за непажњу и непраћење на часу који се ткђ. сабирају са минусевима за домаћи задатак.
Сјајна идеја - добија онај ученик/ученица који у току часа, закључи, повеже, пронађе решење за постављени проблем... покаже своју генијалност!
Вредност идеје је одличан (5).
Школска свеска из биологије - наставник може да оцени школску свеску ученика на крају полугодишта/школске године. Наставник оцењује: садржај свеске, уредност, цртеже, додатне текстове...
Остало - у закључну оцену за крај полугодишта/школске год. могу да уђу и остале активности и интересовања ученика, његова залагања, прикази занимљивих текстова из научно-популарне литературе, редован долазак на часове додатне и допунске наставе, припремне наставе,учествовање у секцији.
Закључна оцена утврђује се на крају првог и другог полугодишта, на основу свих појединачних оцена (најмање четири оцене током полугодишта) које су унете у дневник од почетка школске године.
Закључна оцена не може да буде већа од највеће појединачне оцене уписане у дневник, добијене било којом техником провере знања. Као почетно полазиште код закључивања оцене узима се у обзир аритметичка средина оцена из елемената оцењивања. Осим аритметичке средине, у закључну оцену улазе све белешке праћења рада ученика. То подразумева описно праћење ученика у наставничкој свесци (ученички портфолио) као што су: различите способности ученика, марљивост и залагање, однос према раду, однос према наставнику и осталим ученицима, школској имовини, животној средини у окружењу школе, напредовање или назадовање у раду, уредност, интерес за предмет и слично. Закључна оцена не мора произлазити из аритметичке средине уписаних оцена, а нарочито ако је ученик показао напредак у другом полугодишту.
Закључна оцена на полугодишту не узима се у обзир приликом утврђивања аритметичке средине на крају другог полугодишта.