ОШ "Кадињача" Лозница

Критеријум оцењивања ( седми разред )
Наставне теме

Довољан (2)
 

Добар ( 3 )

Врлодобар ( 4 )

Одличан ( 5 )

Хемија и њен значај

Ученик треба да:

Ученик треба да:

Ученик треба да:
-Рукује лабораторијским посуђем, мери запремину, масу и температуру супстанци

Ученик треба да:
-Рукује хемијским посуђем, зна његову примену и самостално изврши мерења.
-Рачуна и преводи јединице

Основни хемијски појмови

Ученик треба да:

Поред основних појмова ученик треба да зна:

Поред основних појмова ученик треба да зна:
-самостално да наводи примере хомогених и хетерогених смеша;
-Зна практичну примену елемената, једињења и смеша из сопственог окружења

Поред основних појмова ученик треба да зна:
-дефинише све учене физичке и хемијске промене;
-уочава које промене су се десиле у наведеним проблемским задацима;
-зна да наведе својства супстанци, као и да уочи разлику у својствима супстанци у задатим примерима.

Структура супстанци. Атом и структура атома

Ученик треба да:
-зна хемијске симболе;
-дефинише масени и атомски број;
- зна шта је атом и од чега се састоји;
-уме да пронађе задати хемијски елемент у периодном систему.

Ученик треба да зна поред основних појмова:
-шта представља атомски, а шта масени број;
-на основу масеног и атомског броја да одређује број субатомских честица.

Ученик треба да зна:
- Периодни систем елемената ( ПСЕ );
-на основу атомског и масеног броја пронађе хемијски елемент у ПСЕ;
-Одреди којој врсти елемената припада дати елемент;
- На основу масенг и атомског броја одреди тип хемијске везе.

Ученик треба да:
- налази елементе у ПСЕ;
-зна врсте хемијских елемената.
-на основу места у ПСЕ одреди тип хемијске везе;
-на основу везе пише формуле молекула елемената и једињења.

Основне честице које изграђују атоме.
Хемијске везе, атоми, молекули и јони.

Ученик треба да зна:
-грађу атома;
-где се налазе субатомске честице ( протони,електрони и неутрони ) у атому;
- који тип хемијске везе постоји у молекулима хемијских елемената и једињења и да их дефинише;
-дефинише коефицијент и индекс

Ученик треба да:
-проналази елементе у ПСЕ на основу масеног и атомског броја;
-пише распоред електрона по енергетским нивоима и одређује који електрони су валентни;
-на основу положаја у ПСЕ одређује да ли је хемијски елемент метал, неметал или племенити гас.
-разликује коефицијент од индекса и на једноставнијим примерима то примењује.

Ученик треба да:
-Зна да одреди који је тип хемијске везе у задатим примерима;
-зна да пише примере за јонску и ковалентну везу;
- пише распоред електрона по енергетским нивоима и одређује групу и периоду;
- разликује молекул од атома и самостално хемијски то записује.

Ученик треба да:
-Зна да на основу распореда електрона по нивоима пронађе елемент у ПСЕ;
-повезује врсту хемијске везе са местом елемента у ПСЕ;
-Помоћу Луисових симбола приказује настајање ковалентне везе у молекулима елемента и једињења, као и приказ јонске везе при којима ученик разуме настајање јона и самостално обележава његово наелектрисање;
-рачуна колико атома се налази у једном или више молекула.

Хомогене смеше - раствори

Ученик треба да:
-зна дефиницију раствора, растворљивости, засићених,незасићених и презасићених раствора;
-зна од чега се сваки раствор састоји.

Ученик треба да:
-поред основних појмова уме да одреди која супстанца је растварач, а која растворена супстанца;
-на основу података о растворљивости уме да препозна који тип раствора је у питању ( засићен, презасићен или незасићен ).

Ученик треба да:
-поред основних појмова ученик самостално решава задатке где одређује масу раствора, растварача, растворене супстанце, као и масени удео раствора.
-самостално поставља пропорције приликом рада задатака уколико је дат податак растворљивости.

Поред основних појмова ученик треба да:
-на основу дефиниције раствора поставља пропорције и решава задатке где се мешају различити раствори;

Хемијске реакције и израчунавања

Ученик треба да:
-пише једноставније хемијске реакције и изједначава једначине са мање чланова;
-Зна да наведе врсте хемијских реакција и на основу написане једначине одреди ком типу припада реакција.

Ученик треба да:
-пише реакције и да изједначава ( проналази коефицијенте у хемијским реакцијама) где је лева страна једнака десној за једначине са више чланова;
-Зна да пише једноставне примере хемијких реакција различитог типа на основу назива реактаната и поизвода који настају у реакцији.

Ученик треба да:
На основу хемијске реакције коју треба да напише исправно решава једноставнија стехипметријска израчунавања ( примена формула ).
- Саставља хемијске реакције једноставних хемијских реакција, на основу њих, сагледава односе између масе , количине и броја честица реактаната и производа.

Ученик треба да:
–Зна да пише и изједначава сложеније реакције. На основу података који су дати примењује стехиометријска израчунавања и проналази граме или количину супстанце на основу реакције коју је написао;
- Саставља једначине и на основу познатих података израчунава масу, запремину, количину и
број честица.

Водоник, кисеоник, киселине, базе и соли. Електролитичка дисоцијација

Ученик треба да:
-зна физичка својства водоника и кисеоника, као и њихову;
-зна дефиницију киселине, базе, соли, као и појам електролитичке дисоцијације.

Поред основног знања ученик треба да:
-зна формуле киселина;
-на основу назива датих база самостално напише њихову молекулску формулу;
-самостално пише једноставније реакције везане за водоник и кисеоник;

Ученик треба да:
-пише самостално хемијске реакције добијања водоника и кисеоника;
-зна да напише једначине хемијских реакција добијања задатих киселина, база и соли;
-решава једноставније задатке израчунавања масе, запремине, броја честица датих киселина, база и соли;
- разлаже киселине, базе и соли електролитичком дисоцијацијом на јоне.

Поред критеријума за оцену врлодобар ученик за оцену одличан треба да
решава стехиометријске задатке из дате области.

Критеријум оцењивања ( осми разред )
Наставне теме

Довољан ( 2 )

Добар ( 3 )

Врлодобар ( 4 )

Одличан ( 5 )

Метали, оксиди метала, хидроксиди ( базе )

Ученик треба да:
-зна основна физичка својства метала ( боја, агрегатно стање, проводљивост струје и електрицитета );
-симболе метала;
- пронађе одређене метале у ПСЕ ( периодном систему елемената ).

Ученик треба да:
-самостално пише формуле оксида, хидроксида и одређује валенцу хемијских елемената.
-зна шта су хидроксиди ( базе );
-зна примену алкалних, земноалкалних метала, као и гвожђа, алуминијума, бакра, олова и цинка.

Ученик треба да:
-пише формуле једињења на основу назива, као и да даје назив уколико је позната молекулска формула.
-пише једначине хемијских реакција добијања оксида и хидроксида датих метала.
-самостално ради рачунске задатке у којима се примењују формуле ( област раствори и одређивање масе, запремине, брја честица ).

Ученик треба да:
-пише једначине хемијских реакција добијања оксида, хидроксида метала, као и реакције анализе ( разлагање калцијум-карбоната, алуминијум-хидроксида ).
-решава самостално стехиометријске задатке, као и компликованије задатке из раствора ( мешање два раствора, додавање воде, растворене супстанце у раствор ).

Неметали, оксиди неметала, киселине

Ученик треба да:
-зна основна физичка својства неметала ( боја, агрегатно стање, проводљивост струје и електрицитета );
-симболе неметала;
- пронађе одређене неметале у ПСЕ ( периодном систему елемената ).

Ученик треба да:
-самостално пише формуле оксида неметала и њихових киселина и одређује валенцу хемијских елемената.
-зна шта су киселине и да примени електролитичку дисоцијацију на њима;
-зна примену учених неметала и њихових једињења.

Ученик треба да:
-пише формуле једињења на основу назива, као и да даје назив уколико је позната молекулска формула.
-пише једначине хемијских реакција добијања оксида неметала и киселина тих неметала.
-самостално ради рачунске задатке у којима се примењују формуле ( област раствори и одређивање масе, запремине, брја честица ).

Ученик треба да:
-пише једначине хемијских реакција добијања оксида неметала, као и њихових киселина.
-решава самостално стехиометријске задатке, као и компликованије задатке из раствора ( мешање два раствора, додавање воде, растворене супстанце у раствор ).

Соли

Ученик треба да зна:
-дефиницију соли;
-физичка и хемијска својства соли.

Ученик треба да:
-пише једноставније формуле соли ( оне које настају потпуном неутрализацијом ), као и да даје назив уколико му је позната формула;
-одређује валенцу киселинског остатка и на основу формуле соли може да закључи из које киселине он потиче.

Ученик треба да:
-пише формуле соли уколико им је дат назив, као и да сами дају назив одређеној соли;
-самостално пишу једначине хемијских реакција добијања одређене соли уколико су им реактанти познати;
-самостално ради рачунске задатке у којима се примењују формуле ( област раствори и одређивање масе, запремине, брја честица ).

Поред критеријума за оцену врлодобар, ученик треба да:
-самостално пише једначине хемијских реакција добијања одређене соли.
-примењује електролитичку дисоцијацију на датим примерима соли;
-одређује њихову примену и зна њихова хемијска својства.
-решава самостално стехиометријске задатке, као и компликованије задатке из раствора ( мешање два раствора, додавање воде, растворене супстанце у раствор ).

Угљоводоници

Ученик треба да зна:
-дефиницију угљоводоника, алкана, алкена и алкина;
-зна називе првих десет алкана;
-уме да препозна одређени угљоводоник уколико му је дата структурна формула.

Поред основних појмова ученик треба да зна:
-самостално да пише формуле алкана, алкена и алкина;

Ученик треба да зна:
-самостално да пише реакције сагоревања одређеног угљоводоника;
-пише формуле једноставнијих изомера;
-самостално ради једначине хемијских реакција адиције водоника на незасићене угљоводонике;
-самостално ради рачунске задатке у којима се примењују формуле ( област раствори и одређивање масе, запремине, брја честица ).

Ученик треба да:
-самостално пише хемијске реакције адиције, супституције и сагоревања одређеног угљоводоника.
-пише формуле алкана, алкена и алкина, као и њихових изомера.
-даје називе изомерима;
-решава самостално стехиометријске задатке, као и компликованије задатке из раствора ( мешање два раствора, додавање воде, растворене супстанце у раствор ).

Органска једињења са кисеоником

Ученик треба да зна:
-шта су алкохоли и карбоксилне киселине и њихове функционалне групе;
-физичка својства органских једињења са кисеоником;
-на основу датих структурних формула да уочи разлику између алкохола, алдехида, кетона,естра и карбоксилне киселине.

Поред основних појмова ученик треба да зна:
-самостално да пише формуле једноставнијих органских једињења са кисеоником;

Ученик треба да зна:
-самостално да пише реакције сагоревања одређеног једињења;
-пише формуле једноставнијих изомера;
-самостално ради једначине хемијских реакција оксидације;
-самостално ради рачунске задатке у којима се примењују формуле ( област раствори и одређивање масе, запремине, брја честица ).

Ученик треба да:
-самостално пише хемијске реакције сагоревања, оксидације, супституције;
-пише формуле органских једињења са кисеоником као и њихових изомера.
-даје називе изомерима;
-решава самостално стехиометријске задатке, као и компликованије задатке из раствора ( мешање два раствора, додавање воде, растворене супстанце у раствор ).

Биолошки важна органска једињења

Ученик треба да зна:
-да наброји биолошки важна органска једињења;
-примену једноставнијих једињења у свакодневном животу.

Ученик треба да зна:
-дефиниције биолошки важних органских једињења као и њихову примену у свакодневном животу.

Ученик треба да зна:
- најважније улогe масти и уља, угљених хидрата и протеина у живим организмима

Ученик треба да зна: -на основу структуре молекула који чине масти и уља, угљене хидрате, витамине и протеине да зна да су масти и уља (триацилглицероли), угљени хидрати и протеини, једињења која се састоје од остатака молекула једињења једноставније структуре: масти и уља из глицерола и виших масних киселина, олиго- и полисахариди од моносахарида и протеини од аминокиселина;
- основна хемијска својства масти и уља (сапонификацију и хидролизу), угљених хидрата и протеина